Kako da napravite prirodnu baštu - planiranje sadnje povrća

Princip u kome domaćinstva pronalaze svoje tržište jednom kulturom, koju dominantno uzgajaju, vezan je za konvencionalnu poljoprivredu i dominantnp monokulturne parcele. Ovakav pristup se može uklopiti i u šire principe regenerativne poljoprivrede, ali isključivo u kontekstu polikulture, primera radi u proizvodnji organskog i biodinamičkog vina, na farmama koje radi otpornosti i diverziteta, pored grožđa, uključuje i veliki broj drugih biljaka. Pristup fokusiranja na određenu biljnu vrstu proizilazi iz zahteva tržišta, u kome farmer vidi prostor za plasiranje svojih proizvoda, maksimizirajući određenu kulturu, čije uzgajanje dovodi do savršenstva. Potrebna je složena infrastruktura da bi se pristupilo farmi na ovaj način i premda nije nemoguće, smatram da nije optimalan pristup za početnike. Primera radi, osnovni cilj koji smo imali tokom formiranja prve bašte bilo je učenje, uz testiranje različitih metoda. I danas nam prva bašta služi kao demo prostor u kom možemo pokazati puno toga, ali u isto vreme i kao laboratorija za testiranje novog. Proces planiranja, o kom pišemo, proistekao je iz grešaka i uopštenog posmatranja, ali i učenja iz prirode.




Planiranje je posao za zimu, kada lepo vreme deluje tako daleko, a ambicije i motivacija rastu, dok razmišljamo kako da što više i bolje iskoristimo narednu sezonu. Međutim, ne brinite, biće dovoljno vremena za sve. Kada smo prvi put došli do svog parčeta zemlje, želeli smo da što pre testiramo znanje stečeno iz literature. Dobro je poznato da je praksa nešto potpuno drugačije, a cilj za prvu sezonu bio je da naučimo da uzgajamo što više različitih biljaka. Tako se na našem spisku manje-više našlo svo popularno povrće, uz zavidnu količinu egzotičnog bilja. Od preobimnog zadatka, koji smo ispred sebe postavili, mogli ste nas zateći kako i noću radimo u bašti. Tada je laptop bio stalni inventar vrta, za osvežavanje sećanja o tome koje biljke vole polusenu, koje su dobri pratioci jedne drugima i na kom razmaku bi trebalo zasaditi određenu kulturu. Sezona je imala svojih uspeha, ali je od svih poručenih semena jedva polovina bila zasađena, dok su mnoge biljke ostale potpuno napuštene, u delu bašte na koji smo zaboravili.

Dakle, cilj bi u početku trebalo da bude učenje uz testiranje različitih kultura, ali bez preterivanja. Briga o biljkama je proces u kome se stalno uči, ali ukoliko izaberete kulture koje volite iz svake od ovih grupa, steći ćete dobru osnovu. Naučićete o tome šta i na kom mestu u vašoj bašti uspeva a šta ne. Korisno i dobro je znati da su paradajz i krompir iz iste familije, te da im slični uslovi za rast pogoduju, ali grupe u nastavku nisu nužno formirane po rodnoj sličnosti. Cilj je da se odlučimo za uzgoj povrća iz svake od grupa, birajući vrste koje volimo i koje se uklapaju u našu klimatsku zonu:

  1. ​Mahunarke imaju sposobnost azot fiksacije. Grašku odgovara niža temperatura tokom klijanja i možemo ga saditi već nakon prvih mrazeva, tako da kasnije, u nastavku sezone, na isto mesto mogu doći vrste kojima će koristiti obogaćeno tlo.

  2. ​​Biljke iz porodice kupusnjača vole bogato tlo, ali i specifičan odnos mikroorganizama u tlu, te je najbolje gajiti ih uvek na istom mestu.

  3. Zeljaste biljke, čije listove koristimo u salatama, vole polusenku. Možemo ih uzgajati tokom cele godine i zato zelenu salatu ili rukolu sadimo sa vremenskim razmakom, kako bismo obezbedili prinos tokom cele godine.​​

  4. ​​Biljke koje se dobro skladište : krompir, batat, čičoka, luk, biljke iz porodice šargarepe, bundeve i tikve, kukuruz, iako ​​nisu iz istih porodica čine grupaciju koju možemo dugo i jednostavno skladištiti. To je posebno dragoceno tokom zime, kada nemamo pristup svežem povrću.​​

  5. Najsočnije, biljke rezervisane za tople letnje dane: paradajz, paprika, plavi patlidžan i krastavac imaju zajedničku potrebu za velikom količinama vode i sunca.

  6. Poslednje su biljke koje pored ukusnih plodova ili arome pomažu u uzgoju drugog bilja, čineći njihove kompatabilne parove. Beli luk i Dragoljub su u stanju da mirisom odbiju određene insekte biljojede. Takođe, biljke iz prethodnih grupa mogu se kombinovati sa istim ciljem, pa tako praziluk i šargarepa zasađeni zajedno jedno drugom uzajamno pogodoju u razvoju. Primera je puno i lako ih možete naći.

U našem vrtu su se vremenom izdvojile vrste koje svake godine sadimo iznova, skupljajući njihovo seme. Međutim, postoje i vrste o čijem uzgoju smo već dovoljno naučili, pa ostavljamo limitirajući prostor u vrtu vrstama koje želimo da testiramo i o njima naučimo nešto novo, ne bi li postale stalni stanovnik našeg vrta. Pronađite miks biljaka koje volite i lake su za uzgoj, nađite sa kojima su kompatabilne i uvek testirajte nešto novo, uživajući u vrtu.