Prirodna poljoprivreda nije organski paradajz iz rafova kruga dvojke po ceni trećine minimalca


Skrolujem često i neumereno po društvenim mrežama. Tražim nove ideje, gledam fotografije, čitam priče, upoznajem specifične stilove života, razmišljam o drugačijim stavovima i tako se instant inspirišem iz udobnosti svoje fotelje. Često nailazim na priču da je organska poljoprivreda i sve što spada pod okrilje proizvodnje zdrave hrane, jedna velika prevara.

Teza je sledeća: "Prirodni uzgoj biljaka daje iste rezltate kao i komercijalni. Tamo neki zaludni ljudi, koji ne znaju sta će sa novcem, fanatično kupuju organsku hranu, dok ja na pijaci nadjem skoro dzabe našu pravu domaću papriku, paradajz ili krastavac."

S jedne strane, krupni kapital se integrisao u organsku proizvodnju od koje lepo zaradjuje, a sa druge baka i deka koji zaista znaju tajne prirodnog uzgoja već dugo više nema. Standardizacijom organskog uzgoja usvojen je koncept po kom su odredjeni insekticidi manje štetni i tako dozvoljeni za upotrebu. Izdaje se i organski sertifikat, a sve liči na ublaženu varijantu klasične poljoprivrede. Priroda i ekosistem su u takvom sistemu ponovo u zapećku pa se zato pojavljuju razni pravci pod okriljem teze više od organskog, “beyond organic”. Možemo praviti uporednu analizu studija na temu štetnosti po zdravlje čoveka od strane biljaka uzgojenih različitim metodama, ali akcenat stavljam na drugoj strani, jer smatram da to nije suština. Prirodni pristup za koji se zalažem brine o tlu, živom svetu, vrstama koje uzumiru, eroziji, klimatskim promenama, zelenoj energiji i borbi za Srbiju, Evropu, planetu koju smo pozajmili, a ne nasledili, kako je to Sale Djordjević lepo definisao u malo drugačijem kontekstu. Ako dodjete kod mene u posetu, da, ješćete zdrav pradajz ali ću više ponosan biti na jezero u kom se razmnožavaju vilini konjici, najveći predator komarca. Želim da izdvojim četiri ključne tačke, stubove moje motivacije i pokretanja celog projekta odlaska iz grada u selo. Projekti na kojima radimo direktno proizilaze iz ovih teza.

Edukacija : Bez obzira na stadijumu ekspertize u kom se nalazimo u bilo kojoj oblasti, usavršavanje mora da bude visoko kotirano na našoj listi prioriteta. Edukacija i obrazovanje u Srbiji, zemlji sa tendencijom nestanka, moraju biti posebno akcentovani. Ako baš ne želimo da odustanemo od hemije, ne možemo da prskamo biljke u cvetu i napravimo genocid nad pčelama, zato što ne pročitamo uputstvo. Ne smemo da hemijskim preparatima tretiramo tlo, tako ga zagadjujući i za naredne generacije. Bogata zemlja kojom se uvek hvalimo u Srbiji umire i narušavanje tla erozijom nažalost sve više vidimo u učestalim poplavama. Šuma kao ultimativni ekosistem može da bude produktivnija od svake njive ili malinjaka, a mi smo to izgleda zaboravili. Ekosistem koji konvencijalna poljoprivreda ostavlja za sobom je moja najveća briga i kontekst očuvanja životne sredine daleko je ispred svega drugog. Zdrav i neprskani pradajz u tako postavljenom sistemu vrednosti podrazumevan je i dostupan svima, a ne luksuz rezervisan za elitu. Trudimo se da projektima otvaranja našeg imanja ka okruženju na različite načine svojim primerom širimo pozitivan uticaj.

Potpuni obrt : Moderna poljoprivreda u kojoj su dominantni polikulturni sistemi, čini neodrživi sistem diktiran krupnim kapitalom. Tu je seljak na najnižoj grani, upregnut u sistem koji funkcioniše po principu ključ u ruke: "svako može da vozi traktor". U ovakvom sistemu običan čovek nema prostor da napreduje, jer je njegovo znanje nebitno. Pokreti poput permakulture ili organskog uzgoja hrane, orijentisani su na samoodržive sisteme koji integrišu koncept života čoveka u prirodi. Dokaz da je tako, treba potražiti u sve učestalijem vaskrsavanju starih zanata, koji se na mala vrata vraćaju na tržište, pa tako sada možemo da nadjemo usko profilisana imanja fokusirana na maksimiziranje kvaliteta svojih proizvoda.

Tehnologija : Treba pogledati istini u oči i reći svima da bez tehnološkog usavršavanja propadamo i da od lakog, često politički obojenog, "hleba" možda može da se životari ali naredne generacije tako tonu još dublje. Onog trenutka kada ne znamo da primenimo modernu tehnologiju i držimo se davno naučenih metoda, bez usavršavanja, prestajemo da postojimo. Prednost moderne poljoprivrede leži u mašineriji koja je podržava, i tu alternativna poljoprivreda zaostaje, pa prostora za razvoj ima svuda. Radim na različitim projektima u ovoj oblasti i ima mesta za online pijacu, hakaton, logistička rešenja, organizaciju farme, pametne staklenike, košnice i slično. Smatram da je budućnost, posebno Srbije, isključivo u pravcu rada na tehnološkim sistemima upregnutim u pomoć prirodnoj poljoprivredi.

DeBeogradizacija Srbije: Nezaustavljiv proces centralizacije i dominacije glavnog grada nas ubija. Onog trenutka kada it kompanija iz kruga dvojke shvati da potpuno uspešno može da posluje u Leskovcu ili Somboru, stvara se ambijent da tržiste manjih sredina zaživi. Tako dobijamo širinu i održivo tržište na parčetu planete idealnom za profilisanje većine stanovništva u pravcu prirodne, zdrave, poljoprivrede.