Kokošinjac 2020


Sa kupovinom kuće dobili smo prostor sa nadstrešnicom koji su stari vlasnici koristili za skladištenje sena, slame, različitog alata i drugih koještarija. Prostor smo očistili od đubreta i u periodu od skoro dve godine koristili kao nadkriveni deo za živinu. Premda pored ovog prostora od 60ak metara kvadratnih, imaju veliki deo za šetanje - free ranging, pokriveni deo je od velikog značaja za kvalitetan život našeg jata. Kako je direktno povezan na sam kokošinjac, ogradom smo živinu mogli da zaštitimo od potencijalnih predatora, kada iz ma kog razloga ne želimo da ih pustimo, dok su one u ovom prostoru nalazile skrovište od kiše, a leti ovde i najčešće spavale.


S obzirom na to da je ovaj objekat bio star i potpuno oronuo, došao je trenutak da ga rekonstruišemo. Trulim drvenim gredama bi sledeći sneg presudio, a kako je naša živina vremenom postala deo porodice i naši najbolji baštovani, ovaj projekat je dobio prioritet u odnosu na sve druge. S obzirom na obim posla, žrtvovani su razni drugi ciljevi, desetak dana godišnjeg odmora i mnogo truda, ali je sve vredelo kada smo posao završili.


Najpre smo skinuli stari krov od salonitnih ploča. Ovaj materijal pravljen je od azbesta i dokazano štetan po zdravlje čoveka, pa smo jedva dočekali priliku da ga skinemo. Sa druge strane, reciklaža ovog

materijala u Srbiji ne postoji i to je potpuno tužno, no i još jedan u moru podsetnika koliko nam je kao društvu životna sredina na poslednjem mestu. Bilo kako bilo, ukoliko imate ovaj materijal, toplo savetujem da malo istražite, studije koje sam pronalazio pokazuju jezive rezultate, a materijal je masovno u upotrebi kod nas.


Sledeća stavka bila je promena konstrukcije. Izvadili smo sve grede koje su strulile, reciklirali ih i postavili nove. Najpre smo pokušali da postavimo biber crep, ali je ta ideja očekivano propala zbog malog ugla pada krova. Razmišljali smo koji bi materijal bio pogodan, da sa jedne strane naše jato zaštiti od padavina, a sa druge ne košta puno i posle dugo analize izbor je pao na štamparski lim. Ovaj materijal je vrlo jeftin, lak za ukrajanje i više nego dobro služi svrsi. Preklapanjem smo obezbedili da voda curi niz krov i nakon prve kiše, uz samo par popravki, smo uspešno završili krov.

Sledeći cilj bio je postavljanje mreže i vrata. Mreža ima osnovni cilj da zaštiti živinu, a posebno bebe, od različitih predatora. S obzirom da se nalazimo u centru sela, nije baš lako da se ovdašnji predatori kuna i lisica odluče baš za našu živinu, ali mere predostrožnosti nisu nikad na odmet. Bebe su mnogo osetljivije pa za njih i mačke, primera radi, mogu biti problem.

Postoji dva tipa vrata i ograda. Unutrašnji odvajaju celine u kojima možemo da držimo odvojeno mlade ptice i odraslu živinu. Spoljašnji zid štiti živinu od različitih faktora, poput pomenutih predatora, dok spoljna vrata omogućavaju pticama izlazak u različite celine. Jedna vrata vode do voćnjaka, a druga do prostora ispred jezerca, u kome je ove godine bio uspešan pilot projekat uzgoja paradajza sa živinom, koja pomaže klopajući smrdibube. Izborom otvaranja vrata, odnosno mesta gde puštamo ptice, omogućavamo nekoj od dve površine da se obnovi, odnosno samoniklom sitnom rastinju da nikne kako bi postalo hrana za živinu. Ove površine na taj način rotiramo.



Sada su na red došle sitnice i pikanterije. Prostor na kom leti spavaju odrasle koke čini gomila granja. Ne postoji ništa drugo što im se više dopada i tek prvi minusi naše ptice nateraju u kokošinjac, pa je ovaj prostor samo osvežen. Pticama vodu sipamo u presečene reciklirane plastične cevi, koje imaju rupe isečene na način da se mlade ptice ne mogu udaviti, sa malim promerom rupa. Pticama je još i vrlo važno da imaju pesak, koji koriste za varenje hrane u guši, odnosnu suvo kupanje, valjanjem u pesku. Staru pušnicu smo pretvorili u prostor za najmanje, tek izlegle bebe, u kom imaju potpunu sigurnost, potrebnu temperaturu i mogu nam biti pod budnim okom za sve eventualne probleme.

Guske i patke su dobile mini jezerce, u kom mogu da uživaju na bezbednom i kao mali. Kao podnu oblogu koristimo slamu ili piljevinu koji pticama daju prirodno stanište, a kada ga one obogate djubrivom, zahvaljujemo im se na najkvalitetnijoj zemlji za baštu. Za kraj, da ne bismo slamu i seno ubacivali u ovaj prostor kruženjem kroz celu baštu, napravili smo krovni prozor kroz koji bale jednostavno možemo da ubacimo.

Svi ovi radovi uticali su da u jednom periodu goste primamo u kokošinjcu, od svih bliskih ljudi tražimo pomoć, ali i da sada imamo sjajne uslove za živinu. Sa jedne strane, oni su najbolji vrtlari, pomažu nam u suzbijanju prenamnoženih insekata i pravljenju najboljeg mogućeg komposta, dok sa druge uživamo u njihovom prisustvu i vreme provedeno sa njima za nas je svojevrsna meditacija. To uživanje, navelo nas je na ideju da ptice ponudimo drugima, po principu poručivanja ručno hranjene, prevoljene i u prirodnom okruženju uzgojene ptice. Ukoliko ste zainteresovani, očekujte uskoro pokretanje ovog projekta i rezervacije. 😊😊