Naša bašta tokom leta u oktobru i zime u maju.

U kasnom oktobru inače očekujemo mraz, dok se ušuškavamo i pripremamo za zimu. Sezonu bi trebalo da produžavamo u stakleniku, ali nas je ove godine u ranoj jeseni 2019, sačekalo rekordnih 30 stepeni i zbunjena bašta koja čeka na zimski odmor. Proteklih godina ekstremne situacije, poput ove, su sve češće i potpuno su normalna rekacija prirode. Život na našoj planeti se već izborio sa ovakvim promenama kroz svoju dugu istoriju. Čak nije ni prvi put da je velika promena prouzrokovana od strane nekog živog organizma, pa ni u tome homo sapiens nije jedinstven. Priroda ima sjajne mehanizme za balansiranje ovakvih uticaja i njena otpornost usmerena je ka formiranju novog balansa sa drugačijim parametrima. Mi se kao vrsta svojski trudimo da ne budemo deo te nove verzije Zemlje, ali to je tema za neku drugu priliku. Kako se mi u našem kratkom životu prilagođavamo na ove promene je izazov sa kojim se svakodnevno susrećemo na našem imanju. Trudimo se da samo pratimo način na koji se priroda bori sa promenama, jer su njeni mehanizmi isti na godišnjem i epohalnom nivou i svima poznati.


Naša bašta, vrt, jato ptica, jezera, pčele i farma kao celina čine sistem. Taj sistem ima svoje ulazne parametre koje čini: vreme koje možemo da izdvojimo za rad u bašti, količina sredstava koje možemo da uložimo i slično. Izlazni parametri farme kao sistema čine prinosi u širem smislu, kao što su voće i povrće, kokošija jaja ili drva za potpalu. Postoje i poremećaji koji utiču na ovaj proces, kao što su različiti klimatski uslovi u svakoj godini, povećani broj određenih štetočina i slično.



Efikasnost


Efikasnost sistema je odnos između prinosa (izlaznih veličina) i potrebnog ulaznog vektora, kao što je ljudski rad. „Uključivanjem automatizacije na farmi, primera radi, direktno smanjujemo potreban rad čoveka kao ulaznu veličinu, dok prinos ostaje isti ili se povećava, te koeficijent efikasnosti kao odnos izlaza i ulaza raste.“ Neki od sistema za povećavanje efikasnosti na našem imanju su:


Automatizacija: radimo na sistemima za pametno upravljanje farmom kroz softver i sisteme za automatizaciju. Razvijamo operativni sistem kao platformu za pomoć funkcionisanju celog spektra aktivnosti prirodne farme pod imenom One Seed.



Zadržavanje vode: celokupno imanje posmatramo kao sunđer i formiramo sisteme za skupljanje kišnice i njeno zadržavanje u rezervoarima. Voda je život i naš najvažniji resurs, pa kada kiše ima puno, želimo da je i uhvatimo. Sa druge strane, malčiranjem, postavljanjem fontana i manjih jezera, kamenja ili senovitih delova omogućavamo da voda ostane što duže na našem imanju.

ožemo uzeti uzdignute leje koje formiramo ograđujući prostor najčešće kamenom. Taj prostor popunjavamo organskim materijalom koji se raspada, obogaćujuči tlo, da bi ga na kraju prekrli površinskim slojem komposta, koji formiramo na našem imanju.




Otpornost - resiliency


Sledeća mera uspešnosti našeg dizajna je otpornost, istrajnost ili u neku ruku robusnost. Na engleskom ovaj parametar lepo opisuje reč resiliency, koju je teško prevesti jednom rečju. Definišemo je kao meru sposobnosti sistema da reaguje na promenu. Odgovaramo na pitanje: „Kako da smanjimo uticaj poremećaja na prinos?“ U okviru prirodne poljoprivrede kojom se bavimo, to je apsolutna razlika maximalnog i minimalnog prinosa koju želimo da smanjimo. Mere otpornosti koje unosimo u naš sistem:


Primera radu, u voćarstvu, je to izbegavanje korišćenje kalema, jer u ekstremnim klimatskim uslovima kalem najpre umire. To je i glavni razlog za korišćenje isključivo autohotnih vrsta, kojima odgovara podneblje i spremne su na izazove snega u maju ili miholjskog leta.

Staklenik i tople leje nam omogućavaju kontrolisano okruženje. U toku oktobra ove godine smo imali 2 hladne noći sa temperaturama oko nule. Ovom jednostavnom toplom lejom smo omogućili zelenišu koji ispod raste da tu promenu ne oseti, da bismo prilikom vraćanja miholjskog leta prozor samo pomerili. Staklenik nam sa druge strane pruža okruženje na koje ne utiču prekomerno namnožene štetočine kojoj su odgovarali klimatski uslovi u ovoj godini.


Diverzitet je jedan od presudnih faktora u prirodnoj poljoprivredi uopšteno, a kada je otpornost u pitanju omogućava nam da širim spektrom biljaka koje uzgajamo obezbedimo konstantan prinos. Tako ćemo jedne godine imati odličnu berbu paradajza, a druge kupusa. Kada bismo se odlučili za monokulturu i dominantno uzgajanje jedne vrste, primera radi jabuke, bili bismo u mnogome limitirani kada se pojave štetočine ove vrste ili klimatski uslovi koji joj ne odgovaraju. Primera radi, biljke koje brzo rastu, poput rotkvica, nam omogućavaju da u kratkom periodu dobijemo prinos. To koristimo tokom proleća ili rane jeseni, i ovom kulturom povećavamo šansu da sigurno izbegnemo mraz ili ekstremnu sušu.

Gildovi su kombinacije biljaka koje rastu zajedno i jedna drugoj pomažu. Jedan od primera se odnosi se na sadnju povrća u senci drveća. Biramo bagremac, koji ne raste u visinu i formira simbiozu sa bakterijama koje proizvode azot. Azotna jedinjenja koja nastaju su prirodno nastalo đubrovo. Još jedan primer su i 3 sestre. Takođe, mikroklimatski elementi pogoduju sadnji osetljivih salata u senci krošnje tokom leta. Iste krošnje koju pak ekstremno orezujemo na jesen i proleće, kada su sunčevi zraci preko potrebni povrću za napredovanje.

Potpuno prirodni pristup podrazumeva da ne koristimo hemijske preparate koji bi nam u svemu ovome pomogli i ne želimo da platimo cenu koju ovakav pristup nosi. Sistemi koje smo formirali i koji iz godine u godinu daju sve bolje rezultate nas motivišu da nastavljamo i što više delimo svoja iskustva, sigurni u put koji smo ispred sebe stavili.