Zatvorena bašta - greenhouse


Zatvoreni objekat, izolovan od spoljašnjih uticaja, čiji je zid od materijala koji propušta sunčeve zrake, naziva se zelena bašta - greenhouse. Po najčeśe korišćenom materijalu, ovaj objekat dobija ime staklenik ili plastenik, ali nam se izraz ne dopada i biramo kovanicu zatvorena bašta. U osnovi, namena objekta je da omogući da se uzgoj biljaka vrši u okruženju čiji su poremećaji kontrolisani. Pogledajte naš tekst o ovim poremećajima. Parametri koje regulišemo su temperatura, vlažnost vazduha i tla , prisutnost organizama koji štete biljkama, voda, itd. Temperatura je prvi faktor koji nam pada na pamet. Razlikujemo zatvorene bašte koje koristimo za produžavanje sezone, kako bismo imali okruženje za neometan razvoj biljaka, tokom ekstremno niskih temperatura u kasnu jesen ili rano proleće. Drugi tip su grejane zatvorene bašte u kojima unosimo neki vid energije, najčešće električnu, kako bismo zagrevanjem temperaturu držali na istom nivou tokom cele godine. Kod drugog tipa bitno je da u obzir uzmemo i kraći dan tokom zimskih meseci, te razmislimo o veštačkom osvetljenju. U periodu poput ovog, zime 2019e, sama konstrukcija dobro izolovane zatvorene bašte, bila je bez ikakvog stranog grejanja dovoljna za rast velikog broja biljaka, kao što su sve vrste salata.

Za konstrukciju objekta izabrali smo staru kotobanju. S obzirom da nemamo potrebu za skladištenjem velike količine hrane za životinje, ovi objekti nam nisu potrebni. Veliku većinu stvari koje smo zatekli na imanju smo iskoristili, a drvene konstrukcije kotobanje su savršeno poslužile za zatvorenu baštu. Crep smo iskoristili za uzdignute leje i jezerce, a o tome možete pročitati ovde. Nakon skidanja krova i čišćenja kotobanje, prešli smo na formiranje zidova. Uspeli smo da skupimo puno starih prozora, koje su ljudi bacali, pa je bilo zgodno iskoristii ih za ovu namenu.


Prozore smo fiksirali na konstrukciju kotobanje, birajući niže delove, kako bismo mogli da posmatramo dvorište, dok radimo u zatvorenoj bašti. Ostatak objekta zatvoren je plastičnom folijom. Plastiku izbegavamo sve više, ali su dugovečnost ovog materijala i primarno cena dirigovali izbor. Zid objekta ima dva sloja, tako formirajući vazdušnu izolaciju, kao kod prozora. Takođe, preko otvora možemo topao vazduh da ubrizgamo u ovaj vazdušni prostor, tako smanjujući troškove grejanja. Dobra izolacija same zatvorene bašte, osnovni je faktor kod energetske efikasnosti istog. Zatvorena bašta sama po sebi povećava prosečnu temperaturu tokom hladnih meseci, a izborom konstrukcije možemo taj efekat povećati, kao što smo uradili na drugoj, ukopanoj zatvorenoj bašti. Ova zatvorna bašta je dosta visoka pa imamo druge zanimljive efekte, cirkulacije vazduha i zadržavanja toplijeg na visini, u samom vrhu objekata. Kako se tu nalaze grede, iskoristili smo ih da tu postavimo najosetljivije biljke, jer je temperatura uvek par stepeni viša. Takođe, kod visokih zatvorenih bašti, lakše je rešiti problem prekomerne vlažnosti, baš zbog ove cirkulacije. Dodatno, u objekat smo ubacili cev koja povezuju najnižu tačku sa najvišom, na kojoj je otvor ka spolja, baš radi regulacije vlažnosti vazduha. Bitno je naglasiti da zatvorenu baštu koristimo i leti, a tada je hlađenje najvažnije. Uz mogućnost da deo zidova od plastične folije uklonimo, u kombinaciji sa postavljanjem zasene, smanjujemo temperaturu u objektu.

Sledeća bitna stavka je voda, a uvek je dobro podsetiti se da je voda izvor života. Skupljanje kišnice je jedna od najvažnijih funkcija koje svako prirodno imanje treba da ima. Vodu skupljamo u kanalima, jezerima, malčom koji služi kao sunđer, a u ovu zatvorenu baštu smo postavili burad, kao rezervoare. Povezana su na postojeći sistem oluka pomoću plastičnih cevi, dobijenih od flaša za vodu, recikliranjem. Voda u buradima je međusobno povezana i ima više funkcija.




Prva funkcija vode je zagrevanje. Podići temperaturu u zatvorenoj bašti, tokom obdanice, relativno je lako i tokom najhladnijih meseci. Bitno je da se ponovo vratimo na dobru izolaciju, a pasivno će nam za ostatak pomoći Sunce, u manjoj meri ali efikasno i tokom oblačnih dana. Toplotnu energiju koju u zatvorenoj bašti skupljamo tokom dana akumuliramo u vodi. Tokom noći se ova energija oslobađa, grejući zatvorenu baštu. Intenzitet grejanja vode tokom dana povećavamo bojenjem buradi u crno (čeka nas na proleće) i dodavanjem ogledala. Vodu zagrevamo i pomoću komposta. Jedna gomila za kompostiranje nalazi se neposredno do zatvorene bašte i kroz njega je provučeno crevo. Nusprodukt procesa trljujenja organskog materijala je oslobađanje velike količine toplotne energije, koju na ovaj način koristimo za zagrevanje vode u crevu. Crevo je povezano sa rezervoarima kišnice u zatvorenoj bašti, a prirodna cirkulacija vode omogućava pasivno zagrevanje.

Sistemom kap po kap zalivamo sve biljke u objektu, čuvajući vodu optimalnom potrošnjom. Prirodni pristup formiranja đubriva, kompost čaj, dobijamo kada u bure sa vodom dodamo iseckane različite vrste biljaka. Ovaj sistem takođe je uvršten u rezervoare sa vodom i na taj način vršimo prirodnu prihranu tla.


Sav višak vode, prelivom se prosleđuje u jezero, ponovo korišćenjem cevi od recikliranih plastičnih flaša. Dodatni akcenat tako se stavlja na čuvanju vode, dok uz to dobijamo svojevrstan potok u sred ravne Vojvodine. S obzirom na to da se rezervoari nalaze na toplom i nikad ne mrznu, jednostavnim puštanjem vode prirodnim padom, dajemo vodu kokoškama, jer se njihov dom nalazi odmah ispod zatvorene bašte, Kokošinjac se takođe i pasivno zagreva.

Kišnicu je vrlo lako jednostavnim filterom prečistiti od fizičkih nečistoća, da bi zatim kuvanjem rešili problem eventualnih patogena i napravili je bezbednom za ljudsku upotrenu. Ovo je sistem koji ćemo uvrstiti uskoro.


Biljke u zatvorenoj bašti držimo u saksijama ili uzdignutim lejama, u kojima se nalazi naš domaći supstrat, dobijen kompostiranjem. Sistemi kontrole, poput pametnog zalivanja ili praćenja temperature, pomažu nam u svakodnevnom radu, a deo su softverskog rešenja koje razvijamo u okviru operativnog sistema za pirorodnu poljoprivredu 1seed. Postoji mnogo detalja uvrštenih u ovaj projekat i teško je sve ubaciti u jedan tekst, tako da ćemo se svakako vraćati ovoj temi. Do tada, sva pitanja su dobrodošla.