Kako da napravite prirodnu baštu - uzdignute leje

Ukoliko imate nekvalitetnu, zbijenu, zemlju, puno kamenja u tlu ili želite da vaše biljke budu lakše dostupne, razmislite o uzdignutim lejama – „raised bed“. Postoje zemljišta koja su pretežno peskovita, izrazito glinena i nisu dobra za vrt, pa im je potreban dugačak period obnavljanja organskog sloja tla malčiranjem, dodavanjem komposta ili intenzivnom sadnjom biljaka. Takođe, možemo izbeći rad sa tlom koje sadrži kamenje, ili cigle kao što je bio slučaj u jednom delu naše bašte, a još jedan razlog za uzdignute leje može biti i želja da baštu što pre formiramo.

Zidove uzdignutih leja možemo formirati od bilo kog materijala, a najčeše se prave od drveta. U tom slučaju je bitno da izabrane daske ne budu tretirane potencijalno štetnim materijalima. Uzdignutu leju sa sledeće fotografije, formirali smo u delu dvorišta gde su stalno psi i formirana je na visini, kako im ne bi bila dostupna, što je još jedan od primera kako ih možemo koristiti.


Nasledili smo puno slomljenih cigli koje je prethodni vlasnik čuvao nakon rušenja starih objekata, pa smo iskoristili priliku da im damo novi život. Glina je odličan materijal za akumulaciju toplote, što koristi biljkama tokom ranog proleća, kada zidovi uzdignutih leja akumuliraju energiju Sunca, formirajući mikroklimatsku zonu uzdignute leje. Oblik zavisi isključivo od vaše vizije prostora, a mi smo formirali uzdignute leje kvadratne ili pravougane osnove. Takođe, važno je obratiti pažnju na širinu, kako bi nam lako dostupni bili svi delove uzdignute bašte.


Kada završimo sa konstrukcijom zidova, krećemo sa pripremanjem zemlje u njoj. Prva varijanta je ona u kojoj imamo kvalitetnu zemlju koju mešamo sa kompostom i tako formiramo leju koja je odmah spremna za sadnju. Druga varijanta je da na dno strukture postavimo granje različitih debiljna, prekrijemo ga slamom ili iseckanim drvetom, a ostatak prostora popunimo mešavinom komposta i zemlje. Unutrašnji sloj slame i drveta služice kao sunđer, zadržavajući vodu, a vremenom će raspadanjem povećavati kvalitet tla. Međutim, drvo zakopano pod zemljom ima i sposobnost da vezuje azot za sebe, te je ovaj pristup ulaganje u budućnost i tek nakon par sezona će pokazati maksimum učinkovitosti.

Uz uzdignute leje, biljke su nam i fizički bliže, jednostavnije je da sa njima radimo i preglednost uzgajanih kultura postaje veća, što je posebno pogodno za početnike. Ovakva bašta može se napraviti od okova strog nameštaja, kade, staklenih flaša i bilo kog drugog materijala spremog za recikliranje, dokle god nema u sebi štetne materijale. Fotografija kreveta sa naredne fotografije je zanimljiva i postoji razlog što u njoj nema zemlje, kako čini dobar primer važnosti razumevanja materijala koje koristimo. Iverica u sebi sadrži lepak, koji pri raspadanju može dospeti u tlo, a to nikako ne želimo.


Takođe, možemo uz mali trik od formirane konstrukcije napraviti zatvorenu toplu baštu, prekrivajući uzdignutu leju staklom. Ovakvi mini staklenici pogodni su za uzgoj rasada u tlu ili saksijama poređanim na kompostnim gomilama unutar leja, čiji je nusprodukt grejanje.



Još jedna važna karakteristika korišćenja kamena ili cigli jeste da se u njihovim šupljinama formira jedan specifični mini ekosistem. Životinje koje tu nalaze mesto za život, poput guštera, čine najbolje moguće baštovane i pomažu nam da niti jedna vrsta, koja bi jela naše biljke, ne bude prenamnožena, pa samim tim ni problem.



Uzdignute leje imaju svoje mesto i za nas su korisne pre svega na lokacijama gde je tlo prepuno kamenjem, potrebna nam je produktivna leja što pre, želimo da odvajanjem od tla dodatno obezbedimo određene vrste ili ostvarimo specifičan vizuelni dojam.