Ostavi kosačicu - zašto?
Velike površine koje su u vašem vlasništu ili ste zaduženi za njihovo održavanje nisu ni teniski kompleks Vimbldona, niti Marakana, a vi niste plemić iz 16og veka i ne živite u dvorcu. Na travnjacima je biodiverzitet limitiran. Održavanje travnjaka je najveća besmislica današnjice za koju se troše neobnovljivi resursi u vidu vode, fosilnih goriva i vašeg dragocenog vremena. Imajući sve to na umu, sasvim je ok da u vašem vrtu napravite prostor za piknit, igranje dece ili druženje na redovno košenoj travici, ali zaista vam ne treba veća površina od par desetina kvadrata i krajnje je vreme da travnjak prestane da bude statusni simbol.
Ostavi kosačicu - uključi mozak
konstantnim košenjem na određenoj parceli ostavljamo samo travama prostor za uspeh, kako su iste evolutivno prilagodile na stalno "košenje" od strane biljojeda. Na takvoj površini ni jedna druga biljka nema šanse. Primera radi, pčele su danas izuzetno ugrožene, zbog nestanka prirodnih staništa, a ovakve livade mogu biti značajni izvor polena i nektara za neke od preko 2000 vrsta evropskih pčela, od kojih je većina ugrožena. Ukoliko redovno kosimo i držimo travnjak na visini od par centimetara, niti jednoj biljci nećemo dati priliku da procveta. Takođe, ove površine su značajne za različlitite vrste leptira, kako zbog nektara, tako i polaganja jaja. Dakle nepokošene površine su dom za različita bića, pružaju im utočište i formiraju mali raj biodiverziteta. Potpuno razumemo i fobije od guštera, zmija, paukova, ali bez svih ovih organizama, u usko povezanom balansu prirode, nema ni života za čoveka i toga moramo biti svesni. Beton u gradovima, prekomerno pokošeni travnjaci u parkovima, monokulturni zasadi u provinciji, ostavljaju prirodi minimalno mesta u rezervatima, u kojima je skučena, izolovana, kontrolisana... Ovo moramo menjati, a ignorisanje košenja minimalno, umereno ili potpuno, čini jednostavan način da napravimo prvi korak u povratku prirode, dok je verovatnoća da vam pauk ili zmija naude dovoljno mala da je zaista možemo zanemariti. Takođe, izuzetno je važno naglasiti, da je često najbolje prirodu ostaviti samoj sebi, pa je u kontekstu različitih metoda o kojima će biti reči, najoblje da ostavimo prostor samom sebi, a različito seme će vrlo lako naći put do ovog prostora, dajući mu specifičnu lokalnu komponentu. Ukoliko želite sami da birate vrste, fokusirajte se na autohtone sorte vašeg podneblja, a pre svega livadsko cveće.
Ostavi kosačicu - oslušni prirodu
Osvrnimo se na postojanje travnatih površina u prirodi. Nepregledna travnata prostranstva, koja se u tropskim predelima nazivaju savane, a u našim kontinentalnim regijama severne hemisfere, stepe. U stepama nema puno drveća, već preovladava nisko rastinje i dominantno trave. Ova prostranstva nekada su činila autoput od centralne Evrope, pored Crnog Mora i Kaspijskog jezera, do daleke istočne Azije, po kom su na konjima krstarile različite civlizacije, od kojih je definitivno najpoznatija ona Dzingis-kanova. Konj, jedan od krupnih biljojeda, zajedno sa bizonom i dosta ranije mamutom, činio je prvi uslov postojanja stepa, kontrolišući rast drveća, dok zebra, slon ili bivo rade isto u savanama. Drugi uslov su klimatski faktori, kako ove regije nisu imale stabilnu i dovoljnu količinu kiše, da omoguće postojanje šuma (npr. danas u Vojvodini zbog klimatskih promena to nije slučaj). Najveće bogatstvo stepa činilo je bogato tlo, koje je kroz eone transformisano u jedno od najkvalitetnijih tla naše planete, baš zahvaljujući krupnim biljojedima i niskorastećim vrstama. Ovim biljkama je koren uvek u zemlji i čini katalizator mikrobiologije tla, u kojoj najveću ulogu imaju svemoćni fungusi. U našem regionu, stepa je u prošlosti bila vezana za širu okolinu reke Tise i danas postoji samo u rezervatima, kako su krupni biljojedi istrebljeni, a stočarstvo uništeno. U beskonačnoj ravnici, danas se gaje različite konvencionalne kulture, dok se okopavanjem i vestačkim đubrivom ovaj prostor pretvara u pustinju, kako bogati černozemni sloj tla ima svoj rok trajanja. Krupnih biljojeda davno više nema, a bogati biodiverzitet sveden je na par vrsta, koje su se prilagodile novom sistemu.
Ostavi kosačicu - makar malo
Često nam je prva opcija na raspolaganju u želji da prirodi pomognemo, da je ostavimo na miru. U kontekstu o kome pišemo, to je ređe košenje, i/ili košenje kosačicom na najvišem mogućem podeoku. Tako ćemo ostaviti priliku nekim vrstama da procvetaju, poput maslačka. Odlično je na ovaj način održavati velike gradske površine, prostore ispred kuće ili dvorišta, na koje ćete bez problema moći da postaviti ćebe za piknik,potrošićete malo manje goriva i usput pomoći prirodi.
Ostavi kosačicu - malo više (mozaičko košenje)
Selektivno košenje, odnosno košenje tako da se "pravite da ste smotani" i ostavljate delove nepokošenim, naziva se mozaičko košenje. Naime u pitanju je metoda ostaljanja delova prostora nepokošenim na način da ga pre svega prilagodimo pogledu ljudi, koji su navikli na sterline "uredne" površine u kojima nema života. Različita živa bića nas često plaše, kao što smo ranije pomenuli, pa ovako prostor možemo prilagoditi onom što većina očekuje. Budite kreativni, napravite zanimljive oblike i forme i ako uspete da postignete da prostor bude vizuelno privlačan, napravićete pun pogodak.
Ostavi kosačicu - potpuno (napravi livadu)
Ukoliko imate taj luksuz da veću površinu možete ostaviti potpuno nepokošenom, razmislite o formiranju livade. Dakle, onog trenutka kada neku površinu prestanemo da kosimo, bez dodatnog sejanja, različite vrste same ovde naći dom. Međutim, važno je ipak jednom godišnje pokositi livadu i to tako da omogućimo semenu da padne na tlo i tako se proširi, a ujedno i da otkošeni materijal sklonimo, što je izuzetno važno. Na ovaj način ćemo promovisati livadsko cveće koje uspeva na prostorima sa manjim fertilitetom. Što se košenja livada tiče, praksa je pokazala da je ovo najbolje raditi u septembru, a pokošeno seno možemo koristiti za ishranu životinja, kompostiranje, malčiranje… Međutim, ukoliko želimo da plodnost povećamo, zarad recimo formiranja povrtne bašte, pokošeni materijal ćemo ostaviti na mestu buduće bašte, u vidu malča, no to je već druga tema.
Par dodatnih trikova:
Nikad ne kosimo baš celu parcelu ostavljajući priliku vrstama koje cvetaju nakon septembra da oraspolože različita bića koja skupljaju nektar i polen.
Ručno vađenje nepoželjnih vrsta za prave entuzijaste, zbog izuzetno vremeski zahtevnog posla, poput alohotnih, invazivnih, alergenih i slično.
Deo parcele ostavljamo preko zime, kako osušene stabljike rastinja čine važno sklonište za mnoga bića, poput različitih insekata.
U košenju vam umesto mašina mogu pomoći životinje.
Ukoliko trave dominiraju, možemo ih kontrolisati biljkom poluparazitom za trave : yellow rattle (Rhinanthus minor) koja se naziva i meadow maker.
Napravite stazu kroz livadu kako biste lako mogli da fotkate različite biljke i učite o njihovom značaju.
Ukombinujte voćnjak i livadu, obraćajući pažnju da mlade sadnice livada ne uguši, malčirajte oko drveća senom i uživajte u tome što livada za vas zadržava vodu u tlu i sprečava eroziju.
