Voda, zemlja i kamen su za mene osnovni elementi projektovanja površina i njihovim ponavljanjem dobijamo prostor u kom, na prirodan način, uzgajamo biljke. Repliciranje ovih celina daje osnovnu infrastrukturu bašte.
Voda je život. Oduvek su me privlačile vodene površine i želeo sam da ih dovedem bliže sebi. Pored očiglednog, u vidu zalivanja, voda ima ulogu u akumuliranju toplotne energije, prenoseći značajan mikroklimatski uticaj na svoju okolinu. U vodi će život pronaći razni organizmi i sam boravak pored jezerceta, kao ovog, smiruje i opušta. Skladištenje kišnice je iskorišćavanje besplatnog resursa, od kog dragocenijeg nema i kao ništa drugo nam pada sa neba. Na nama je samo da kišnicu kanališemo u rezervoare koji mogu biti burad, kanali ili jezerca, delimične ili potpune nepropusnosti. Više o sistemima za vodu pročitajte ovde. Vremenom ćemo i prečišćavati kišnicu, ali do tada pijemo dosta kupovne vode. Ako ste kao mi i imate puno plastičnih flaša, možete ih iskoristiti za kanalisanje kišnice, pravljenjem cevi.
Zemlju koju dobijamo iskopavanjem budućeg jezerceta prebacujemo u uzdignuti leju, koja vodenoj površini čini funkcionalni par. Ovde smo uzdignutu leju napravili od drvenih letvi, koje su pretekle iz jednog drugog projekta. O uzdignutim lejama smo pisali ovde. Bitno je naglasiti da je većina iskopane zemlje sa veće dubine i pretežno je mineralnog tipa, pa ćemo naknadno, na proleće, dodati i površinski organski sloj. Do tada, leju prekrivamo malč folijom kako bismo sprečili rast korova.
Kamen u različitom obliku, kao što su to cigle, se u našoj bašti najpre našao kao sklonište za prekorisne guštere. Živimo u Vojvodini, gde kamena nema puno, pa zato reč kamen stavljamo u širi kontekst, te za različite konstrukcije češće koristimo recikliranu ciglu ili biber crep. U zavisnosti od lokacije, svako će na ovaj način definisan kamen, kao čvrsti materijal, pronaći u svojoj okolini. Uvidevši da se oko kamenja skupljaju i razni drugi korisni organizmi, počeli smo da pravimo i hotele za insekte. Međutim, ovakve konstrukcije zauzimaju dosta mesta, koje je u bašti dragoceno, pa smo vremenom sve zidove uzdignutih leja počeli da pravimo od čvrstog materijala poput cigli ili kamena, između kojih su se u pukotinama, nastanjivali korisni organizmi. Uz ovakav pristup gušter odmah ispred svoje kuće može da nađe doručak i tako smanji stres koji štetočine mogu da izvrše na naše biljke. Ovde će pomenuti korisni organizmi utočište naći u ivici jezerceta, koju smo opasali biber crepom dobivši zidić. Sa druge strane, mi smo se već uverili u učinkovitost sedenja na zidiću uz razmišljanje, retroskeptivu i planiranje budućnosti.
Budućnost ovog prostora nam nosi lepljenje kamenčića na plavo bure, te postavljanje pumpe radi formiranja vodopada za prečišćavanje i aeraciju vode. Zidić oko jezerceta će definitivno biti za koji red viši, a u vodu ćemo postaviti kamenčiće i vodeno bilje. Otprilike u periodu kada maline u pozadini budu zrele će i ovo jezerce zasijati punim sjajem, premda, bez lažne skromnosti, i sada izgleda odlično. Ceo proces pravljenja je u nastavku:
