Kako da napravite prirodnu baštu – planiranje i značaj višegodišnjih biljaka

Nakon što smo završili sa pripremom parcele, vreme je da počnemo planiranje izgleda naše bašte. Kada krenete da razmišljate o vrtu, planirajući njegov izgled, najpre ćete pomisliti na povrće, a često nam u takvim situacijama paradajz prvi padne na pamet. Činjenica je pak, da je prirodni način uzgoja paradajza možda i najzahtevniji i često predstavlja izazov i iskusnim vrtlarima. Iz tog, a i mnogih drugih razloga, najbolje je da formiranje vrta počnete sadnjom trajnica, odnosno višegodišnjih biljaka. One su temelj svakog prirodnog vrta, čine njegovu stalnu postavku i na različite načine pozitivno utiču na njegov kvalitet, a sigurno daleko najvažnije direktnim popravljanjem kvaliteta tla. Mnoge od ovih biljaka su jednostavne za uzgajanje i učiniće da vaša bašta već u startu bude uspešna, dajući vam motivaciju da nastavite dalje, učite i napredujete. Takođe, nećete svake godine morati da razmišljate o semenu, dok uz puno višegodišnjih biljaka možete prebroditi iskušenja i promašaje, koji će sigurno uslediti prilikom uzgoja jednogodišnjih povrtnih kultura.



Najpre moramo prirodni vrt definisati kao prostor u kome gajimo biljke, bez odrednice povrtnjak ili voćnjak. Naime, u ovako dizajniranom sistemu povrće raste ispod drveća, puzavice se po istom penju, dok su razne žbunaste vrste, lekovito i začinsko bilje potpuno ravnopravan i jednako bitan deo kao voće i povrće. Naravno, važan faktor je i kompatabilnost različitih biljaka, ali to je tema za drugu put. Ovakvi, izmešani sistemi, sadrže jasno definisane visinske nivoe, odnosno površinske zone sa specifičnom namenom i na engleskom se nazivaju "food forest" - šuma hrane. Na taj način kreiramo potpuno osunčane delove bašte i one sa delimičnom ili potpunom senkom, a koristimo ih za rast specifičnih kultura u svakom od različitih mikroklimatskih džepova. Prilikom dizajna prirodne bašte, cilj nam je fokusiranje na diverzitet, uz oslanjanje na delikatne odnose biljaka komšija, sa jedne strane, te korenovog sistema sa biologijom tla, sa druge. Ovakve informacije lako su dostupne i ukoliko poželite da uzgajate šargarepu, brzo ćete pronaći da je u njenoj blizini dobro posaditi beli luk, ren uz krompir i slično. Ali još važnije je da azot fiksatori mogu azot iz atmosfere pružiti biljkama u obliku koji mogu da koriste, te da biljke u svom korenovom sistemom formiraju složene odnose sa mikroorganizmima tla, čineći najvažniju komponentu prirodnog tla. Onog trenutka kada jednogodišnje vrste nestanu, biologija tla prestaje da funkcioniše i zato su višegodišnje biljke, stalni stanovnici vrta, apsolutno najvažniji.


Začinske i lekovite biljke

Sagledaćemo najpre biljke koje se već nalaze na parceli sa željom da ih zadržimo i uklopimo u naš dizajn, koji ćemo skicirati. Na ovaj način ćemo moći lakše da vizuelizujemo vrt i postepenim izmenama, već na papiru, doći do budućeg izgleda vrta. Ne treba brinuti o eventualnim greškama, jer će se naša vizija vremenom menjati, dok će glavni resurs vrta biti prirodna i živa zemlja. Formiranje plana vrta započinjemo omeđivanjem prostora i sadnjom višegodišnjih biljaka u obodu. Bilo da je u pitanju ograda ili sam vrt, razlikujemo ključne grupe, a čine ih : voće, žbunaste vrste, azot fiksatori, žrtvene vrste i perene (višegodišnje zeljaste vrste). Važno je da vrt ušuškamo i zaštitimo ga od spoljnih uticaja, kao što je vetar, buka i vizuelna barijera. Prioritet u našem pristupu dobijaju autohtone vrste, a odmah iza njih su biljke koje gradeći simbiozu sa gljivama, u svom korenovom sistemu, generišu azotna jedinjenja potrebna za pravilan rast biljaka – azot fiksatori. Uključujemo ih u pravilnim razmacima bilo u ogradu ili sam vrt i najradije koristimo bagrem, rusku maslinu ili pasji trn. Najbolji primer žrtvene biljke čini zova, koja je najvažnija vrsta u našem vrtu. Cvetovi zove privlače različite insekte, sok je svima poznat, kao žrtvena biljka privući će sve biljne vaši na sebe koje će ostaviti ostale biljke na miru, dok zova neće to ni osetiti i nagradiće nas i različite ptice obiljem sjajnih bobica pred kraj leta. Za kraj, za primer višegodišnje vrste najnižeg sloja, perena, uzećemo sjajnu crnu koprivu (Ballota nigra) koja se može koristiti i kao prekrivač tla, cveta gotovo cele godine i ima sjajnih medicionsko nutritivnih svojstava.



Imajući na umu da bi trebalo izbegavati da dve vrste sadimo jednu do druge, tako unoseći diverzitet, možemo kombinovati pomenute vrste sa jestivim drvećem, šljivom ili jabukom, u čijem podnožju će rasti jostika, ogrozd ili matičnjak. Možete koristiti biljke koje volite, a odlično je fokusirati se na autohtone i manje osetljive vrste. Ovako smo u dizajn uneli diverzitet, koristeći veliki broj različitih kultura i moći ćemo da se sladimo obiljem ukusnih plodova, u vrtu koji je izuzetno otporan.



U ovako formiranom vrtu, pored različitog nivoa osunčanosti, formiraju se veće i manje leje za uzgoj jednogodišnjeg bilja, a formirane staze indirektno čine konturu leja, posebno naglašenih visegodišnjim lekovitim i začinskim biljkama. Tako, u vrtu mesto nalaze i ruzmarin, smilje, žalfija, nana, matičnjak, ren, estragon i razni drugi. Na kraju, a podjednako važno, vrt popunjavamo cvetnim vrstama. Ove vrste privući će razne insekte oprašivače. Dobro je da obratimo pažnju da ove biljke cvetaju u što različitijim periodima, kako bismo nektar i polen ponudili svim posetiocima, u svakom periodu godine. Ograničenja ne postoje i svako u zavisnosti od svojih želja formira vrt, vodeći se principima koje smo naveli, tako dobijajući većinski voćnjak, povrtnjak, baštu za začinsko bilje ili cvetni vrt u kom dominiraju mirisi.




Tek kada budemo završili sa stalnim biljkama, na red će doći jednogodišnje kulture, a značaj višegodišnjih vremenom će postati kompleksniji. Žbunaste vrste će ugostiti razne korisne insekte i ptice, hlad drveća će, kao što smo planirali, osvežavati listove zelene salate u toplim letnjim danima, dok je uvek mirisni cvet gaveza tu da se pobrine da insekata oprašivača ima uvek u izobilju. Vrt postaje živ, žabe i gušteri će imati gde da se sklone, a porodica ježeva koja se nastanila u gustom obodu bašte će se pobrinuti da puževi ne budu problem. Balans i diverzitet vremenom postaju sve jasniji i višegodišnje biljke, stalni stanari vrta, su glavi razlog za to, a što ih je više i što je veća zona između spoljnjeg sveta punog otrova i naše male prirodne oaze, to je efekat diverziteta izraženiji i bašta postaje "prirodnija". Višegodišnje biljke čine dominantnu crtu prirodnog vrta, primarne su u dizajnu, najvažniji faktor kvaliteta tla, a svojim plodovima, aromaticnim lišćem ili korenom, mogu doneti neočekivan izvor prinosa. Naše je samo da se potrudimo i ne uznemiravamo delikatni živi svet tla, izbegavajući okopavanje, uz pravilan rad na unapređenju tla, metodama koje imitiraju prirodu.