Kako da napravite prirodnu baštu - malčiranje

Kada planiramo prirodni vrt, trudimo se da u njegov dizajn uvrstimo što je više moguće observacija iz prirode. Zato smo, primera radi, tokom pripreme parcele ostavljali delove koje ne obrađujemo, kao divlja ostrvca u vrtu. Ukoliko bismo jedno parče zemlje ostavili prirodi da se stara o njemu, samonikle biljke bi ga brzo naselile. Najpre bi najotpornije biljke našle mesto na ovakvom prostoru, a čijim bi odumiranjem i dekompostiranjem nastajao sve veći organski sloj tla. Kako bi se taj sloj povećavao, tako bi rasla količina diverziteta u smislu biljaka, životinja i najvažnije raznih fungusa koji bi se tu nastanili. Upravo gljive čine osnov prirodne sukcesije, formiranjem drugačijeg balansa u tlu u kom postaju dominante, te omogućavaju život složenijim vrstama. U narednom stadijumu sukcesije bi životinje ili vetar donele seme višegodišnjih vrsta. Tu bi isprva raslo nisko žbunasto rastinje, u čijem podnožju bi zaštićene počele da se razvijaju spororastuće vrste velikog drveća. Na posletku, priroda bi nam podarila finalni čin ovog fenomenalnog procesa, formiranjem šume. Šuma, težnja prirode je i poslednji stadijum njenog razvoja, duboko utkanog u automatizovana sistemska podešavanja naše planete. Svaka lokacija na planeti teži da postane šuma, ali je važno razumeti da se to ne dešava uvek zbog različitih specifičnih faktora svake lokacije. Tle šume je prekriveno debelim slojem organskog materijala koji se grubo deli na živi i residualni mrtvi deo koji je u procesu raspadanja. Prirodni procesi u ovakvomsistemu omogućavaju da energije za rast biljaka bude uvek, bez ikakvih veštačkih đubriva, isključivo uz bogatstvo tla koje je dovoljno da šuma tu bude zauvek, ili bar dok je čovek ne poseče. Sada, kada smo uvideli važnost površinskog organskog sloja u prirodi, vratimo se na našu temu imitiranja ovakvog sistema u kreiranju prirodnog vrta jednom od sjajnih metoda - malčiranjem.


Prvi princip koji želimo da ustanovimo, jeste smanjivanje potrebe za održavanjem vrta. To radimo eliminacijom rasta neželjenih biljaka koje se nazivaju korovima. Cilj nam je da na mačiranjem način prekrijemo vrt, ostavljajući „rupe“ samo na onim mestima gde želimo da gajimo biljke. Dakle, sprečavamo put sunčevoj svetlosti i tako suzbijamo rast biljaka na neželjenim mestima, sa jedne strane. Sa druge, raspadanjem ovog materijala, povećava se fungalna komponenta tla i oblik azota koji nalazimo u tlu prestaje da bude povoljan za biljke koje nazivamo korovima, kako se iste vezuju za dominantno bakterijsko tlo i lokacije na kojima je došlo do degradacije i narušavanja balansa (zemljotres, požar, okopavanje, krčenje šume...). Prednost sprečavanju rasta neželjenih biljaka blokiranjem sunčevihzraka, dajemo kartonu jer će se vremenom raspadati i možemo ga prekrivati drugim materijalima, a takođe je lako nabaviti ga besplatno u obližnjoj prodavnici. Folije od plastike izbegavamo, kako nam mikropastika u vrtu nikako ne treba.


Drugi princip proističe iz sposobnosti prirodnog tla da zadržava vodu u sebi. Poznata slika ispucale zemlje, spržene na suncu, je nešto što ne želimo da vidimo u našoj basti. Malčiranjem sprečavamo isparavanje vode koristeći pokošenu travu, piljevinu, seno ili slamu. Koristimo materijal koji nam je dostupan i postavljamo ga u sloju od bar 20 cm. Razgrnemo li malo ovakav sloj malča i tokom najvrelijih letnjih dana, osetićemo vlagu pod prstima. Važno je da ne preteramo u debljini sloja i još važnije time koliko je nabijen, kako bismo rastresitošću izbegli da u procesu kompostiranja materijala, odnosno raspadanja, dobijemo nepoželjni proces bez vazduha u kom anaerobne bakterije mogu uneti različite patogene, te kiseline štetne za rast biljaka.


Treći i poslednji princip koji sadrži suštinu reči „organsko“, kojom se danas služimo možda i previše, a čini život. Organsko, ugljenik, hemijski element C i njegova složena jedinjenja jesu život, barem onaj nama poznat. Naše tlo, pored mineralnog sloja, mora sadržati površinski, živi, sloj. Potrebno je da živo tlo posmatramo kao mesto u kom želimo da naselimo što više različitih oblika života, od raznih mikroorganizama, do insekata i sisara, a malč će sada biti i njihova hrana. Treba takođe da imamo u vidu da su podjednako bitni živi organizmi, kao i oni koji su svoj svoj vek i sada su u stanju raspadanja. Samo ovako ćemo napraviti tle koje u potpunosti odgovara netaknutom prirodnom i malčiranje nam u tome izuzetno pomaže.



Imajući sve ovo u vidu, pomenućemo materijale za malčiranje koje koristimo na našoj farmi. Komšije u jesen nažalost bacaju lišće iz svojih bašta. Ne samo da ga bacaju nego ga i pakuju u užasne plastične kese, a na nama je samo da prođemo selom i sve prevezemo do bašte. Mnogo bismo više voleli da ovo lišće ljudi koriste za pravljenje komposta i đubriva, izbegavajući tako vestačko, ali dok se to ne promeni nama ostaje velika količina ovog važnog resursa. ​​Ukoliko malčirate lišćem, važno je da ne koristimo lišće oraha, koje sadrži juglonsku kiselinu, međutim ista se već nakon par meseci potpuno razgrađuje i leja sa lišćem oraha će na proleće već biti spremna. Takođe, bilo bi dobro da lišće iseckamo, jer slepljeni listovi, jedan za drugim, mogu da spreče dostupnost vazduha i vode do tla. Iz tog razloga, malč od lišća postavljamo u tankom sloju, ili se ipak odlučujemo da ga kompostiramo uz pomoć živine, koja će ga za nas iseckati. Pored toga, malčiramo i pokošenom travom, a sam malč može biti i već formiran kompost.


Poslednji tim malča, verovatno i ponajbolji, jeste iseckano granje, međutim, ovaj resurs u našem okruženju opustošene Vojvodine bez šuma nije najlakše nabaviti. Najpre je tu mala mašina kojom možemo iseckati grane drveća koje orezujemo. Ovo je izuzetno mala količina pa joj dodajemo piljevinu kao resurs koji možemo lako nabaviti. Kod piljevine biramo krupniji promer materijala i opet se trudimo da ne bude previse zbijen, kako bi vazuh i voda mogli da duboko penetriraju u tlo.


Od presudne važnosti je da znamo do detalja odakle dolazi svaki od materijala koji koristimo. Želimo da izbegnemo slamu koja je tretirana pesticidima, farbano drvo, prskano lišće voća...Moramo biti izuzetno obazrivi, bez razmisljanja "neće valjda" kada unosimo materijal sa strane, i zato je sjajno kada na našoj parceli možemo imati sve ove materijale, bilo da je u pitanju naša livada ili šuma u kojoj vrednujući sisteme prirode nema mesta ni za kakve otrove.