Kako da napravite prirodnu baštu - priprema parcele


Ako imate parče zemlje koje želite da obrađujete prirodnim metodama, ovim tekstom ćemo pokušati da sa vama podelimo svoje iskustvo o tome kako da najlakše napravite svoje malo parče raja. O prirodnoj, regenerativnoj, poljoprivredi, kao i metodama i principima uzgoja zdrave hrane, te razlozima zašto se odlučiti za ovakav projekat, pročitajte u nastavku.


Bez okolišanja, krećemo u analiziru prostora sa kojim raspolažemo. Ono što obično zatičemo na parcelama jeste zemljište prirodno obraslo različitim rastinjem, više ili manje održavan travnjak ili preorano tle prethodno korišćeno za komercijalnu poljoprivredu. Iako na prvu loptu preorana i spremna parcela, može da deluje kao najbolja varijanta, upravo je najgora opcija. Problem nije nerešiv ali traži dosta strpljenja i vremena, kako bi se parcela očistila od prethodnih loših uticaja, te obnovila biologija tla i taj slučaj ćemo ostaviti za poseban tekst.


primer zapuštene prirodom oblikovane parcele

Postoji mnoštvo metoda za formiranje prirodnog vrta, a fokus ćemo staviti na vremenski i finansijski najmanje zahtevne. Najpre ćemo dobro obratiti pažnju na drveće, žbunje ili bilo kakvo drugo rastinje koje je već tu, a moglo bi nam biti od koristi. Često ovakav prostor sadrži drvo ili žbun sa ukusnim plodovima, neku retku samoniklu vrstu, začinsku ili pak biljku koja nam može biti od koristi za budući vrt. U zavisnosti od iskustva, za prepoznavanje ovih biljaka možete izgubiti određeno vreme, ali ukoliko biljke sada uklonite biće potrebno mnogo više vremena da ih kasnije vratite i vredno je truda. Pored vašeg ličnog viđenja savršenog vrta, dobro je obratiti pažnju na strane sveta i ukloniti visoko drveće na južnoj strani, razmotriti zaštitu vrta od spoljnog uticaja, kao što je vetar ili ograničiti invazivne vrste na limitiran prostor. Ukoliko ne mozete da odlučite, uvek je najbolje biljku ostaviti, a kasnije tu odluku uvek možemo promeniti. Bitno je naglasiti da što smo zatekli preko potreban resurs i da ništa ne bacamo. Sačuvaćemo granje koje isečemo i od njega napraviti ogradu, koristiti kao oslonac za paradajz, iseckati za malč ili napraviti hugelkultur leju. Još jedan primer može biti kamenje koje zateknemo na parceli i kojim možemo oivičiti buduće leje.


U zavisnosti od veličine parecele odlično je ostaviti „divlje delove“ na kojima će rasti autohtone i samonikle biljke čime ćemo već u startu uneti raznovrsnost u vaš vrt. Veličinu i broj ovakvih divljih „džepova“ diktira površina bašte i vaš lični estetski dojam (okvirno 5 - 20% ukupne površine). Korisno je i da ovakav prostor ogradite, jer kasnije jedino što je potrebno uraditi jeste da iza te ograde ne radite ništa. Tako ćemo primera radi ostaviti u jednom ćosku koprivu ili divlju nanu, u delu koji će činiti živa ograda par stabala bagrema, zove i recimo divlje šljive, dok će severna strana biti rezervisana za orah, tako da smo sigurni da njegova velika senka neće padati na naš vrt.




Vredno pomena, iako ne spada u jednostavnije zahvate, jeste manipulisanje vodom. Voda je najvažniji resurs i tema o kojoj bismo mogli diskutovati naširoko, a sada je važno da cilj našeg dizajna bude što duže zadržavanje vode na našem tlu. Zemlja i pre svega površinski sloj vrta će biti naše najveće blago i ne smemo da dozvolimo da ga gubimo, erozijom ili isušavanjem. U zavisnosti od nagiba tla možemo kopati kanale koji će vodu zaustavljati i eventualno usmeravati u kolektore poput jezera ili rezervoara. Kao što je primer jezerca na sledećoj fotografiji.



Kada isečemo sve drvenaste biljke koje nam nisu potrebne, preostaje nam da pripremimo naše buduće leje. Na mestima gde smo vadili drveće i uznemirili tlo, pojaviće se rastinje kome takva podloga odgovara i koje nazivamo korovom, ostatak tla prekrivaće samonikle livadske vrste ili urbanijim okruženjima često trava. Bitno je naglasiti da izbegavamo svaki vid okopavanja, jer na taj način uništavamo delikatne odnose mikroorganizama živog tla koji su suština prirodnog pristupa. Najefikasnija i najmanje zahtevna metoda je prekrivanje tla kartonom ili bilo kojim, vama dostupnim prirodnim materijalom, koji bi sprečio biljkama pristup sunčevom svetlu. U kasnijoj vazi priprema leja, karton će se raspadati, dok mi sadimo višegodišnje vrste između leja sa jednogodišnjim povrćem, te malčirati i dodavati kompost u površinski sloj tla.

U idealnom slučaju smo naš vrt ovako pokrili u kasnu jesen i ostavili ga prekrivenog do početka proleća. Većina biljaka će se uz zimu i bez svetla osušiti do proleća. Međutim, postoje određene vrste koje u svom korenu dugo čuvaju energiju i čim ih obasjaju prvi sunčevi zraci, ponovo rastu, poput preupornog divljeg slaka. Ove biljke čine najuporniji korov i važno je da se potrudimo i izvadimo ih zajedno sa korenom, za šta će nam biti potrebna određena doza strpljenja. Zatim, uz biljke koje smo ostavili, nove višegodišnje koje smo zasadili i puni prolećne euforije, krećemo na sledeći zadatak i sadnju jednogodišnjih povrtnih kultura.